Како широм Србије, тако је и у нашој школи обележен Дан просветних радника. Овим даном указујемо на значај просветних радника, али и посвећујемо га првим просветитељима, зачетницима овог занимања, знаменитим личностима, творцима учења и подучавања људи на овим просторима. Он треба да нас подсети на наше прве учитеље и велики траг који су нам оставили, као и на важност оних садашњих.
У духу овог дана, ученици разредне наставе бавили су се животом и радом три истакнута просветитеља, чији се труд, напор и рад за образовање српског народа истакао и досегао помен и након неколико векова.
Овај дан прославили смо 8. новембра, на православни празник Митровдан. Према одређеним историјским изворима управо овај датум сматра се даном рођења Вука С. Караџића. Сходно томе овим даном одајемо почаст истакнутом реформатору српског језика, захваљујући ком наш народ има велику књижевну баштину.
Вук Караџић је био један од градоначелника Београда. Бавио се записима о физичким особинама људи, начинима живота, болестима, хигијени. Волео је три жене у свом животу (Ружу, Сару и Ану) од којих је највише био привржен Ружи јер су се заволели са седамнаест година. Били су суседи у Тршићу, и, иако је имао складан брак са Аном Краус, никада није заборавио Ружу. Када му је нога оболела није желео да га Ружа таквог види јер је био леп и стасит до тада и желео је да такав буде и упамћен. Иначе, изреку (правило) „Пиши као што говориш, а читај како је написано,“ је смислио немачки граматичар и филолог Јохан Кристоф Аделунг.
Волео је да учи и, док је чувао овце, заустављао је сваког добро обученог човека сматрајући да тај нешто зна и да ће му одговорити на његова питања. Међутим, највише знања је добио по манастирима.
Како су му многа деца поумирала, на крају свога живота је рекао:“Чини ми се да ће ми од све моје деце остати само моја дела.“
Бавећи се Вуковим радом и значајем истог у областима српског језика и књижевности истакли смо и велики утицај Доситеја Обрадовића, првог министра просвете, оснивача и професора Велике школе, претече данашњег Београдског универзитета. Поред преношења знања, писања значајних књижевних дела овај реформатор истицао се и по својим духовним вредностима, оданости својој религији. А кад поменемо учење врлинама, савете и преданост вери не можемо а да не укажемо на велики домен и значај рада српског принца, монаха, књижевника и дипломате, Светог Саве.
Овај дан протекао је вредно и радно али истовремено и радосно, учећи и сазнајући нове ствари и о већ познатим просветитељима. Такође, овом приликом ученици четвртог разреда су се на часу енглеској језика опробали у улози наставника. Савесно и одговорно припремили су и одржали час који је уз велико интересовање прихваћен од стране њихових другара. Поред лепог дружења схватили смо да је важно да поштујемо своје учитеље сваког дана а не самог овог, као и да увек изнова учимо о људима који су оставили вредне дарове за све будуће генерације.
Станислава Радиновић
Верица Жижовић
