Историјат школе

Основна школа „Вера Мишчевић“ носи име по народном хероју, Вери Мишчевић, рођеној 07.04.1925.године у Белегишу. Вера је била партизанка, борац Треће војвођанске бригаде. Погинула је 10.октобра 1944. год., код Обреновца, током борби за ослобођење Београда. За народног хероја проглашена је 27.новембра 1953.године, а 1974.године у родном месту, испред школе, подигнута спомен биста.

Образовно-васпитни рад у ОШ“Вера Мишчевић” се организује у два објекта, међусобно удаљена око седам километра.Седиште школе је у Белегишу у Улици Краља Петра првог број 33, а издвојено одељење је у Сурдуку у Улици Цара Лазара број 1.

Белегиш и Сурдук су релативно мала насеља, општине Стара Пазова, у Сремском округу.

Основна школа у Белегишу постоји од половине XVIII века, али први писани податак потиче из 1772. године, а у њему се каже да школска зграда не постоји, већ учитељ, чије се име не помиње, децу учи у свом стану. Први учитељ (магистер) Лазар Симоновић, за кога се каже да своје ђаке учи читању, писању и рачунању помиње се 1780. године. Он је у школи у Белегишу провео више година. После њега се 1799. године помиње учитељ Илија Мишчевић за којим следе Јефтимије Грабовски (1825), Рафаило Веселиновић (1860-1871) па Петар Бугарски (1872) и тако редом. Школа је 1802. године имала 30, 1842. године 60, 1846. године 69, а 1871. године 83 ученика. Почетком двадесетог века школа је била четвороразредна, а имала је 369 ђака у редовној и 67 у пофторној настави.Стара школа у Белегишу запаљена је маја 1943. године, и у време рата настава се изводила у парохијском дому или у приватним кућама у месту. Изградња садашње школске зграде почела је 1948. године и завршена је 1952. године. Од тада се у њој редовно изводи настава.

Основна школа у Сурдуку настала је приближно у исто време кад и школа у Белегишу. Први писани помен потиче из 1773. године, али, сем податка да школа постоји, нема имена учитеља, ни броја деце која похађају школу.

Први учитељ о коме постоје подаци био је Андрија Ивановић за кога се 1780. године каже да је добар учитељ који децу учи читање, писање и рачунање, а на име годишње плате прима 50 форинти. Није познато да ли је школа радила континуирано, јер се други учитељ Александар Радосављевић помиње тек 1825. године.За њим следе Стеван Николић (1842)са 47 деце у школи, Петар Бошковић (1846) са 39 ученика,Петра Петровић (1866), Јован Пуркаровић (1887). За школску зграду се 1882. године каже да је у добром стању.

Почетком XX века учитељи су били Милан Вукасовић и Александра Зековић који 1905. године имају 202 ученика уредовној и 45 у пофторној школи.

У току Првог светског рата рад школе је био прекинут због ратних операција али је обновљен у лето 1917.године. Од завршетка Првог до почетка Другог светског рата као учитељи се помињу Јанко Цетина, Милош Рајковић (управитељ школе), Ружа Миладиновић, Гордана Недељковић, Kаја Ердељан и Бошко Цетина.  Школа се налазила преко пута садашње школе, на месту амбуланте. После Другог светског рата школа је била четвороразредна, па шесторазредна да би кассније прерасла у осморазредну школу која од 1957.године носи назив “Јован Јовановић-Змај“. Стара школска зграда запаљена је, као и она у Белегишу, за време Другог светског рата, а у садашњој згради настава се, са прекидима, изводи од 1952.године.  Школске 1979/80. године школа у Сурдуку није радила, а сви ученици од I до VIII разреда су ишли у Белегиш у школу. Од 1982/83. почело је поново отварање одељења у Сурдуку све до 1991/92. од када поново постаје осморазредна школа.

Садашња школа настала је спајањем основних школа „Вера Мишчевић“ из Белегиша и „Јован Јовановић Змај“ из Сурдука, прво у Основну школу “Подунавље“ са седиштем у Старим Бановцима, а од 01. јануара 1986. године као самостална образовно-васпитна установа са седиштем у Белегишу.

Првог септембра 2021. године почела је са радом нова школска зграда у Белегишу. Модерна грађевина изграђена је на месту на којем се налазила стара школска зграда, и располаже са десет учионица, два атељеа, два кабинета, информатичким кабинетом, библиотеком, медијатеком, продуженим боравком, чајном кухињом, трпезаријом и шест канцеларија.

Школа је опремљена видео-надзором, лифтовима за инвалиде, противпожарном централом и електронским звоном, као и потпуно новим намештајем у свим учионицама.

Модеран информатички кабинет представља важан ресурс школе, јер омогућава нашим ученицима велике могућности за учење и упознавање са светом информатике. Наша установа користи оптички интернет (АМРЕС) и у потпуности је покривена.

Иако је изграђена 2008. године, фискултурна сала је реконструисана током изградње школе. Промењена је столарија, замењени су прозори, подлога и промењен је начин грејања. У потпуности је опремљена гимнастичким справама, атлетским реквизитима и лоптама и са поносом истичемо да наши ученици имају одличне услове за стицање знања и вештина. У оквиру школе су и три спољашња терена, за кошарку, одбојку и мали фудбал.

У дворишту се налази котларница на пелет.

Тренутно, наша школа има 283 ученика и 47 запослених, и располаже издвојеним одељењем у Сурдуку.

• Петар Вукелић-од 1951. до 1961. године
• Стеван Тишма-од 1961. до 1977. године
• Душан Гајин-од 1977. до 1997. године
• Милорад Бабић-од 1977. до 2002. године
• Верица Жижовић-од 2002. до 2006. године
• Славица Митровић-од 2006. до 2014. године
• Верица Жижовић-од 2014. до 2016.године
• Славица Васић Илић од 2016. до 2019. године
• Борис Бељин од 2019.

2009-2010.
Сања Личанин VIII-1
Зорана Богдановић VIII-3
Драгана Иванчевић VIII-1
Наташа Загорац VIII-1

2010-2011.
Огњен Илић VIII-3
Дејана Милијашевић VIII-1

2011-2012.
Милан Шиљеговић VIII-1
Маша Килибарда VIII-1
Ивана Радојчић VIII-2

2012 -2013.
Михајло Јојић VIII-2
Лазар Вуковић VIII-1

2013 -2014.
Емилија Ранковић VIII-1

2009/2010. Сања Личанин VIII-1
2010/2011. Огњен Илић VIII-3
2011/2012. Милан Шиљеговић VIII-1
2012/2013. Михајло Јојић VIII-2
2013/2014. Милош Веренчевић VIII-1