Вера је рођена 07. априла 1925. године у Белегишу, сремском селу у општини Стара Пазова. Отац Шпира и мајка Душица су имали четворо деце: Даницу, Јованку и Веру, али и сина Милорада.
Сиромашна замљорадничка породица није имала средстава за школовање деце, па су се сви укућани бавили земљорадњом, чак и деца, одмах након завршене основне школе.
Након формирања Подунавско-партизанског одреда, током лета 1941. године, Вера се прикључује омладинској антифашистичкој организацији, а током зиме 1941/1942. године учествује и диверзантским акцијама и курирским задацима.
После неколико безуспешних прикључивања партизанском покрету, у априлу 1943. године у источној Босни формиране су две Војвођанске бригаде, док је у Срему формирана Трећа бригада.Тада је Вера завршила курс прве помоћи, а недуго затим и курс за болничарку. Није јој се свидело то што јој је Партија дала задатак и задужења болничарке, јер је Вера желела да се укључи у непосредна дешавања на фронту.
У борбама у Срему и источној Босни, вера се истицала својом храброшћу и пожртвованошћу. Будући да је била болничарка и да су јој задаци били искључиво повезани са спашавањем живота и бригом о рањенима, често се догађало да своју улогу замени улогом ратнице.
Вера је погинула у ноћи између 10. и 11. октобра 1944. године током борби за ослобођење Београда. Наиме, код села Звечка, на путу Шабац-Обреновац Други и Трећи батаљон Треће Војвођанске бригаде сукобили су се са оклопном непријатељском дивизијом. Надјачане, партизанске снаге су биле приморане на повлачење. Веру је погодио рафал тенковског митраљеза и задобила је смртне ране покушавајући да спаси два рањеника.
Привремено је била сахрањена близу места погибије, али су након ослобођења Срема и њеног Белегиша њени посмртни остаци пренети у њено родно село.
Проглашена је народним херојем 27. новембра 1953. године указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита.
Основна школа у Белегишу носи Верино име.