Радовали смо се и једва чекали да идемо на екскурзију. Прво, асоцира нас на крај наставне године, а, онда, волимо да путујемо, да смо опуштени и да не мислимо на обавезе. Баш је лепо бити безбрижан.
Путовање је планирано за петак, 31. мај. Мислили смо да ће нас киша заобићи, али, није. Све у свему, јутро је почело са кишом ( има једна дивна песма „Пролеће је отпочело с кишом…“). Ипак, није нас зауставила. Једва смо чекали да кренемо када смо ушли у аутобус. И, кренусмо.
Први део и почетак овог дана био је у зоо-врту. Иако нас је киша пратила, успели смо да прођемо и видимо колико је лепо у њему, колико је сав у цвећу, дрвећу, негованим травњацима. Какав леп мирис природе, капљица кише, свежине и лепоте ваздуха. Када бисмо само могли дуже да останемо и надишемо се тог ваздуха који нас подсећа на детињство ( како кога), када смо веровали и живели у најчистијој природи.
Након обиласка и одушевљења зоо-вртом, прошетали смо до језера Палић. Како је и тамо чисто, сређено, али време није дозволило да буде много шетача. Ту и тамо где која деца на екскурзији као и ми, и, невероватна количина воде. Прошетали смо шеталиштем, сликали се испред језера.
И, најзад, време је било да кренемо на Мајкин салаш. Свако је на свој начин стварао и замишљао како би тамо могло да изгледа, али нисмо могли да претпоставимо да ће баш тако изгледати.
Стиче се утисак да тај део северне Војводине, Бачка, се још увек уљуљкује у мир, благостање, безвремено трајање, окружен само лепотом. Где смо ми то сви већ одмакли када је лепше овако и овде? Наше место за уживање нас је дочекало у свој својој лепоти, раширених руку, као некада када су се капије широм отварале када су долазили гости, а домаћини су једва чекали да угосте оним најбољим што имају. Е, тако је било.
Лепо смо се провели и лакше ћемо сачекати крај године који је врло близу јер ће нас дуго држати утисци са ове лепе екскурзије.
Верица Жижовић
