Обележили смо још једном нашу школску славу. Хтели смо да то буде у цркви. Како је Литургија одмицала, тако се црква пунила. На свечан начин и однос пун поштовања према свецу и прилици, долазила су деца учесници програма али и они који то нису.

Ученици другог разреда су са својим родитељима били кумови. Било је лепо видети толики скуп и значај који сви ми придајемо прилици због које смо се окупили. Деца лепа, дотерана. Девојчице у црвеној кошуљи и белој кравати, а дечаци у плавој кошуљи и белој кравати. У бојама наше тробојке, а између, деца у сремачкој ношњи. Били смо сви поносни и видно узбуђени.

Све је прошло како је планирано, родитељи су задовољни, а деца су још једном схватила какве и колико значајне претке имамо.

Верица Жижовић